Razvoj lokalnih administracija

Beograd | Vest, datum objave: 22. новембар 2012.

Nacionalna služba za zapošljavanje je u 2012. godini, uz podršku Nemačke organizacije za tehničku saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH - GIZ), ojačala lokalne poreske administracije u Srbiji, obezbeđivanjem dodatno angažovanih saradnika za ažuriranje i proširenje baza obveznika poreza na imovinu. U okviru ovog zajedničkog projekta, GIZ je obezbedio sredstva za finansiranje zarada dodatno angažovanih saradnika, a NSZ izabranim opštinama uputila nezaposlena lica sa svoje evidencije.

Još od 2006. godine GIZ pruža podršku Vladi Republike Srbije u reformi sistema javnih finansija. Ova podrška je naročito bila potrebna prilikom primene novog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i pri prenošenju nadležnosti za prikupljanje poreza na imovinu sa centralnog na lokalni nivo.

Izdašni i redovni prihodi od poreza na imovinu doprinose finansijskom jačanju i samostalnosti lokalnih samouprava u Srbiji. Poslednjih godina se sve veća pažnja poklanja razvijanju i unapređenju tzv. lokalnih poreskih administracija, od kojih se očekuje da budu snažni generatori izvornih lokalnih prihoda.

Uslov da prihodi od poreza na imovinu budu stabilni i fiskalno značajniji, predstavlja, između ostalog, i dobra i ažurirana baza podataka o imovini poreskih obveznika. To podrazumeva ispravne podatke navedene u poreskim prijavama (kako o vlasnicima objekata tako i samim objektima) i registrovanje do sada neregistrovanih poreskih obveznika i objekata.

Projekat je realizovan tako što su filijale NSZ bile ovlašćene da zaključe ugovore sa opštinama izabranim iz grupe najsiromašnijih koje su se prijavile za učešće u projektu. Odobrena finansijska sredstva su iskorišćena za finansiranje zarada 53 dodatno angažovana saradnika, na period od 3 meseca. Ukupna suma po jednom saradniku na mesečnom nivou iznosila je 300 evra za potrebe 12 opština izabranih iz grupe najsiromašnijih (Bela Palanka, Golubac, Kuršumlija, Mali Zvornik, Ražanj, Trgovište, Vladičin Han, Žagubica, Sečanj, Gadžin Han, Irig i Aleksinac).

Nezaposlena lica angažovana za ove poslove trebalo je da poseduju najmanje srednju stručnu spremu i budu iz lokalne sredine, odnosno iz mesta u kojima se vrši rad na terenu.

Opštine koje su se prijavile za podršku i sprovođenje akcije za ažuriranje i proširenje baza obveznika poreza na imovinu bile su u obavezi da pripreme i prilože GIZ-u izrađene predloge plana projektnih aktivnosti, a nakon toga izvrše izbor lica sa evidencije nezaposlenih NSZ. Odeljenja lokalne poreske administracije (LPA) bila su u obavezi da angažovanim licima obezbede kvalitetnu obuku, u toku koje je svako od njih bio upoznat sa zakonskom regulativom, načinom popunjavanja poreske prijave i eventualnim najčešćim greškama, korišćenjem opreme, softverom, pravilnom komunikacijom i odnosom prema poreskom obvezniku.

Opštine su bile dužne da obezbede i potrebne resurse za nesmetano odvijanje projekta, kao što su poreske prijave, transport angažovanih lica na teren, neophodna oprema za rad na terenu, mobilni telefoni za komunikaciju.

Po potpisivanju ugovora sa NSZ, opštine su otvorile poseban podračun koji se koristio za transfer sredstava namenjenih za finansiranje zarada dodatno angažovanih saradnika. Nacionalna služba za zapošljavanje uplaćivala je te zarade na mesečnom nivou, a opštine su bile u obavezi da nakon isplaćivanja zarada angažovanim licima, dostave dokaze o isplati. Ukupna vrednost projekta iznosila je 47.700 evra.

Prosečna starost angažovanih lica je 34 godine, od čega su dve trećine bile žene. Najviše ih je bilo sa četvrtim stepenom stručne spreme, u zanimanju ekonomski tehničar, a u realizaciji projekta učestvovalo je i 6 diplomiranih ekonomista.

Ukupan učinak u realizaciji projektnih aktivnosti iznosi 27.512 prikupljenih poreskih prijava, što u proseku iznosi približno 2.300 prijava po oštini, odnosno skoro 520 prijava po osobi zaposlenoj na projektu.