Размењена искуства са колегама из Аустрије

Београд | Вест, датум објаве: 11. март 2020.

Циљ је био, како је у уводном излагању навео и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић, да се размене позитивна искуства и добре праксе између Аустрије и Србије када су у питању корисници новчане социјалне помоћи и теже запошљиве категорије и представе мере које се предузимају у циљу њихове мотивације и обезбеђивања радне интеграције.

На скупу коме је присуствовао и Петар Јарић, заменик дректора НСЗ, Мартиновић се захвалио Амбасади Аустрије и Аустријској агенцији за запошљавање (АМС) на досадашњој успешној сарадњи и што су се њихови експерти одазвали да пренесу своја искуства из рада са корисницима социјалне помоћи. Истакао је да Аустрија има једну од најбоље организованих агенција за запошљавање у Европи.

„Нажалост, ми не можемо да се меримо са том врстом организационе структуре и пре свега финансијске подршке коју они пружају својим лицима која траже посао. Али свакако да постоји могућност да нешто и преузмемо, односно сагледамо и уведемо у наше мере активне политике запошљавања. Њихов модел се може применити у свим развијеним европским земљама, а ми можемо бити изузетно задовољни што имамо прилику да од њихових представника чујемо како они раде и који су то принципи на којима почива њихова сарадња са лицима која траже запослење“, рекао је Мартиновић.

Он је навео да се на евиденцији НСЗ тренутно налази око 60.000 корисника новчане социјалне помоћи. У питању су, како је навео, лица која су способна за рад али су без јаког мотива да траже посао, односно да се укључе у мере активне политике запошљавања. О томе, према речима Мартиновића, најбоље сведочи податак да је 90 одсто њих дугорочно незапослено и да им тај статус вероватно одговара како би остваривали неке друге бенефите, који су често већи у односу на зараду коју би могли да остварују ако би се запослили. Поред тога, 60 одсто ових лица је без икаквих квалификација или са квалификацијама које нису тражене на тржишту рада.

Аташе за социјална питања, здравље, негу и заштиту потрошача Републике Аустрије Оливер Хилер истакао је да је тема запошљавања корисника социјалне помоћи и других теже запошљивих категорија јако важна и захтева велики труд. Навео је да је 80-их и 90-их година и аустријско друштво постало свесно да су неопходне активне мере како би се ови људи, који можда баш и нису увек вољни да се врате на тржиште рада, анимирали.

„Врло је важно да увек стварамо нове могућности за интеграцију ових људи и да је сам контакт са њима и начин на који им се обраћамо и како их гледамо у суштини најбитнији“, нагласио је Хилер, додајући да ће и представницима аустријске Агенције за запошљавање бити интересантно и корисно да чују искуства српских колега са терена о контактима са корисницима социјалне помоћи и настојањима да се укључе у мере активне политике запошљавања.

У оквиру стручног семинара одржана су два панела: „Интеграција корисника новчане социјалне помоћи на тржиште рада“ и „Подршка запошљавању теже запошљивих група“. Учесници првог панела били су: Гералд Мозер, директор Филијале Службе за запошљавање 10. округа Града Беча, Јасмина Шантић из Сектора НСЗ за подршку запошљавању, начелници одељења за посредовање у запошљавању и планирању каријере из филијала НСЗ у Крушевцу и Врању, Сузана Младеновић и Силвана Гавриловић. Модератор је била Тања Бјелобрк, руководилац службе Стари град и Савски венац Филијале за град Београд. Учесници другог панела били су Мартин Кајнц из Службе за запошљавање у Бечу, Нада Соковић и Тања Илић из Сектора за подршку запошљавању НСЗ и Свјетлана Нешић, начелница Одељења за програме запошљавања, предузетништво и образовање и обуке Филијале Сомбор. Модератор је била Биљана Јеленковић Паспаљ, начелник Одељења за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у Сектору за подршку запошљавању НСЗ.

Након панела учесници семинара искористили су прилику да поставе питања панелистима, али и да изнесу своја искуства у контактима са примаоцима социјалне помоћи и припадницима других теже запошљивих група. Очекује се да ће се од оног што се корисно чуло на семинару и на бази нових сазнања креирати будуће политике запошљавања према наведеним категоријама незапослених лица.